О књизи: 2009 / Истинско знање је материјално и коначно. Проблем је што га имамо премало да бисмо испунили све наше структуре у исто време. Можемо ићи доле и ићи горе, одвајајући се односно од ЗНАЊА света, од контакта са ИНДИВИДУАЛНОШЋУ другог и од МЕЊА света, од контакта са сопственом ИНДИВИДУАЛНОСТИ. И то нас чини послушном играчком Правила – док смо у стању да ЗНАМО, не можемо своје Знање превести у стварност осим уз помоћ других људи, од којих ће га свако прво проћи кроз филтер „правила“ која су већ дата. нама. А када делујемо, наша свест је потпуно подређена овим правилима, тако да наше акције не произилазе из наше ИНДИВИДУАЛНОСТИ, већ само користе њену енергију, повинујући се истим „правилима“, иако је, у суштини, неуништив „мехур од сапунице“, који постоји само због нашег СТРАХА. У ПОЗНАВАЊУ света, у контакту са његовим „информационим језгром“, одмах се јавља осећај „диспропорције“ – Знање је превелико и може да нас „поцепа“ ако га пустимо у себе. Управо то осећање нас тера да се ЗАМРЗНЕМО када смо у контакту са Знањем, направимо паузу, после чега се оно смањује до граница Правила. А КАДА МЕЊАМО свет, у случају када импулси за деловање долазе изнутра, БОЈИМО СЕ сопствене ИНДИВИДУАЛНОСТИ. Чини нам се да ће Моћ садржана у њему дефинитивно уништити наш свет, као, на пример, ако „дамо слободу“ свим нашим жељама. Третирамо себе, своју праву суштину, као „гладног тигра” који ће нас растргати ако му дамо макар мало слободе. И не сумњамо да је ово заправо весело и пријатељско младунче тигрића које може нарасти до било које величине, али у исто време неће изгубити ни своју ведрину ни пријатељство. Не сумњамо да је сва агресија која избија из њега само последица тога што га држимо у тесном кавезу и бичујемо на најмањи покрет. Једном када престанете са овим, „мехур од сапунице“ ће пукнути и цео свет изван његових зидова ће постати наш свет.